O, glavo krunisana

 

1. O, glavo krunisana,
kojoj se rug’o svet.
O Glavo puna rana,
A na njoj trnov splet;
O čelo s kog je teko U
muci krvav znoj,
Ja Te se sada sečam,
Ti primi pozdrav moj!

2. Podn’o si muka mnogo,
Na krstu raspet živ,
Nebeska moja kruno,
A ja sam tome kriv i ja
se kajem gorko,
kajem se dušom Svom.
Smiluj se Hriste Spase,
Smiluj se grehu mom!

3. Ne skreni oka svoga,
ne odbi vapaj moj;
Na sina nemočnoga
Ne izlij ukor svoj.
Iz Tvojih svetih usta
Ti mi utehu da,
I to je mene diglo,
To mi je sreča sva.

4. O, hvala, Tebi hvala,
Što za nas ispi žuč,
Jer smrt je Tvoja dala
Nam grešnim rajski ključ.
daj da se uvek sečam
smrtnoga časa Tvog,
Pred očima da lebdi
Celog života mog.

5. Neće mi drhtat’ ruka dok
Brišem smrtni znoj,
Ako se setim muka
Što podni Gospod moj.
U vis gledaču k’Tebi I Tvoj
Slušaču glas.
O srećan kome dadeš
Ovakav krejnji čas.